Текст: Жикица Милошевић
Фотографије: Жикица Милошевић и Владимир Цветковић
Долазак у Дубаи Марину је као доживљај из Ратова звезда или Звезданих стаза. Сци-фи зграде и милион облика живота – раса, физиономија, вера и обичаја. Центар света се дефинитивно сели у Азију. Колико је овај експеримент утопије успешан – постоје разна мишљења.
Лудо и брзо - све врсте забаве су овде. Фото: Жикица Милошевић
Љубазношћу агенције «Аллегра Крстарења», своје смо крстарење Персијским заливом кренули баш из Дубаија, извиканог града луксуза и Лас Вегаса Блиског Истока. Што се деси у Вегасу, остаје у Вегасу, каже стара америчка пословица, а скривени «град греха» пулсира испод видљивог Дубаија, и то је некако, као и све у овом делу света, «јавна тајна». Сви све знају али званично ништа не постоји.
Традиционално и модерно. Фото: Жикица Милошевић
Прво, крузери пристају у делу града који је на доковима, поред кварта који се зове „Дубаи Марина“, и који је заправо, град у граду. Да је само ово Дубаи, смео бих да кажем да је то један од најлепших градова света, али нажалост, Дубаи је много више од овог ушушканог дела обале где је пробијено вештачко… па, није ни језеро ни река, јер је то канал са обе стране повезан са морем, али личи и на језеро и на реку. И прва нам је дестинација била управо Марина. Зезао сам другарицу која је била стјуардеса у Емиратесима, и која се зове Марина и живи у Дубаију, да нема пуно људи по којима се елитни кварт елитног града назива. Марина је као кутијица са чачкалицама, а чачкалице су солитери. Толико су високи и танки, и густо збијени. Рекао би чевек да се беласају на сунцу, али су им стакла плава, па се „плавасају“ између плавог неба пустиње и плавог топлог мора Арабије.
Квадрат јефтинији него у Новом Саду, а нарочито него у Београду на води. Фото: Жикица Милошевић
Друга страна Дубаија су велике гужве, не-баш-богати имигранти из Азије који се тискају у метроу и слично. Но, нећемо о томе. Да се вратимо на мултиетничност града. Нисам сигуран да ли би било која европска земља примила толико становника као земље Персијског залива где 80% становника чине сви могући странци од Африканаца до Непалаца и Индијаца до Руса и Италијана. У граду (новим деловима) не можете чути “шукран” већ је “тханк yоу” довољно и чак обавезно. Други језик који је био користан је руски а трећи (моја процена) – талијански. Ово је као Монте Карло на стероидима, крижанац Лас Вегаса, Хонг Конга и научне фантастике под будним оком исламских емира (које зажмури кад је згодно). Ако би постојао град који би личио на оне планете које делују савршено у «Звезданим стазама», онда је то Дубаи. Нарочито Марина.
"Плавасање зграда" - Фото: Владимир Цветковић
Дубаи Марина је у својој бити, богата стамбена четврт позната по плажи Џумеира, комплексима за слободно време са ресторанима на отвореном и пешчаним деловима за опуштање. Смарт кафићи и популарне раде се нижу уз шеталиште које се пружа са обе стране „реке“, док су тржни центри препуни луксузних модних брендова. Луксузне јахте крстаре великом марином коју је направио човек, где се активности крећу од скијања на џет-скију до скакања падобраном.
Утопија или дистопија? Фото: Владимир Цветковић
Сам део око „реке“ је потпуно пешачки, док су околне улице отворене за аутомобиле. Неугодно је што се овде све заснива на интернету и апликацијама, па тако и наручивање таксија, а интернет није баш тако свеприсутно јаван као у Европи. И онда се пришуњате неком ресторану и питате конобара који му је вај-фај да бисте наручили такси, а испостави се да то можете на руском јер је у питању грузијски ресторан на луксузној локацији за гастарбајтере… Елем, Дубаи у овом сегменту уопште није скуп. Пицерије на самој обали дају могућност за пицу солидне величине за 40 дирхама (око 10 евра), што боме, у Београду тешко човек нађе, а посебно не на елитним местима (Нови Сад се својски труди да стигне престонички фенсерај).
Неки кажу да "Дубаи" значи "Они који су дошли с пуно новца" (دبا دبي). Слажемо се да је било добро предсказање. Фото: Жикица Милошевић
Продавац парфема нас тера да пробамо парфеме које је он направио са својом фамилијом. Насмејан, пита, одакле сте? Србија! А, Србија, добри људи, пријатељски народ. Он је из Сирије. Богате „пластиканерке“ са мање или више успешним пластичним операцијама, надуваним уснама и јагодицама, шпартају поред са својим породицама које су довеле у Дубаи, а мужеви често изостављају из приче. Битно да су они зарадили за то, и да могу да „прошетају трофеј“. Оне са својом свитом игноришу уличне продавце парфема, то није њихов ниво.
Дању тура, ноћу журка у најави. Фото: Жикица Милошевић
Поред нас пролазе све могуће физиономије. Лепа девојка џогира у хеланкама. Овде је дозвољено све што на другим местима није, па и да се у „братству и јединству“ хеланке сусрећу са галабијама, деколтеи са абајама, косе очи са плавима, плаве косе и блед тен са Етиопљанкама. Новац говори, и ко има новца, Дубајци (да ли се тако каже? Нема везе!) ће га радо угостити и натерати га на га потроши. Ми нисмо, потрошили смо 10 евра за цео дан. Вода, пепси, и понеки поклончић. Ко хоће да заради, има милион начина, од тога пола милиона нелегалних али преко потребних овом граду ради „мира у кући“.
Неки дизајнерски геније је направио лого Дубаија мешајући латинични и арапски назив دبي. Фото: Жикица Милошевић
Тоалета нема довољно, али су у тржним центрима. Има само тоалета за мушкарце и жене, и немој неко да би помислио да погреши у који ће ући. Нема унисекс тоалета, нема „ја се осећам овако, иако су ми органи онакви“. Нико те не пита јеси ли небинаран или си се „трансирао“. Просто, правила куће у коју си дошао. И врло шокантно за Западњаке (за нас прилично уобичајено), а још је шокантније то што су овдашњи Арапи, који држе новац и дикторају правила, узели из сваке културе шта им се свиђа, направили „гулаш“ и продају га свету. Богатији су од Запада и сада они могу да диктирају правила морала и трговине. Не занимају их санкције Русији, Руса досељених овде у потрази за наставком бизниса или бекством од мобилизације, има можда и највише. Њима је ово мали град, а Дубаи Марина им је као „Москва Сити“. Ми се после 10 км шетње око једног дела „реке“ умарамо. Око нас су солитери који се граде, као један на другом да су.
Река која није река и ваши репортери које је усликао непознати љубазни Рус.
У луци, падобранци се спуштају са свега пар стотина метара и на неколико десетина метара од воде отварају падобране у пуној снази. Глисери тутње. На свакој јахти увече је нека журка. Све инфлуенсерке Србије маштају да дођу на такве јахте. Сваки други ауто је Леxус, Ламборгхини, Роллс Роyце, Бентлеy. Сумрак над Марином доноси нова светла и сада је то као Менхетн преко воде.
Луксуз на сваком ћошку. Фото: Жикица Милошевић
Много тога у Дубаију је чиста ноћна мора, али због 4-5 ствари вреди доћи у овај град. Једна од тих ствари јесте фасцинантна Дубаи Марина, најлепши кварт града. Све у свему, док је свет спавао, Азија, а пре свега Далеки Исток и Персијски залив су преосмислили идеју света будућности. Да ли је ово утопија или дистопија, дискутује се. Али свакако је ту.
На доковима Дубаија. Фото: Владимир Цветковић
Захваљујемо се Аллегра Крстарењима на овој репортажи
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.окосвета.рс.
