Текст: Жикица Милошевић
Ако је Дубаи решио да фасцинира цео свет неком врстом „немогућих архитектонских подухвата“ (први хотел са 7* – Бурџ Ал-Араб, па највиша зграда на свету, Бурџ Дубаи, вештачка острва као што су разне „палме“ и „Свет“) и луксузом који се гранићи са бахатошћу (нисам рекао с које стране се граничи!), Дубаи је одабрао лепши и тиши пут. Плаже су бесплатне, а решио је да се брендира као културни центар Блиског и Средњег истока.
Лоувре Абу Дхаби. Фото: Жикица Милошевић
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР СРЕДЊЕГ ИСТОКА
А и зашто не би – са Багдадом и Дамаском који су или изоловани или оштећени ратовима, или оба, са Ираном који је исламска република без много могућности да засад постане место сливања различитих култура, са Саудијском Арабијом која се тек отвара – Абу Даби је направио неколико озбиљних корака ка том циљу, а већина их се налази на острву Саадијат. То острво, на 5 минута вожње од центра, постало је културна престоница града, емирата и регије, у на њему је планирамо чак 8 музеја, од којих су неки већ у озбиљном замаху привлачења туриста.
Поглед са острва Саадијат на центар Абу Дабија. Фото: Жикица Милошевић
Острво Саадијат, величине 27 км2, биће подељено на 7 округа који ће на крају примити преко 145.000 људи. Дакле, неће овде бити само уметност, али зато ће туристи пре свега долазити. Другачије речено, на острву Саадијат, које је потпуно посвећено уметности и духовности, се гради још неколико музеја и културних институција због чега популарно острво Саадијат називају и Острво Уметности.
Гради се Национални музеј шеика Заједа. Фото: Жикица Милошевић
Културни округ који ће бити држ Саадијата, се простире на укупној површини од 2,43 квадратних километара. Планирано је да се потроши око 100 милиона евра милиона фунти на следеће пројекте: Лувр Абу Даби, пројекат Жана Нувела, који је отворен 2017. године, Гугенхајм Абу Даби, пројекат Френка Герија, Национални музеј шеика Заједа, пројекат компаније Фостер + Партнерс, који је у изградњи, Природњачки музеј, пројекат Меканоа, теамЛаб Пхеномена Абу Дхаби који је пројекат АРQА, те Центар извођачких уметности који је пројектовала сада већ покојна Заха Хадид (односно њен студио) и наравно, изненађујућа и толерантна Породична кућа Абрахамова, отворена 2023.
Породична кућа Абрахамова, џамија у првом и црква у другом плану. Фото: Јована Живановић
ПОРОДИЧНА КУЋА АБРАХАМСКИХ ВЕРА
Таксијем од центра града не треба пуно новца (времена такође прилично мало), будући да је бензин јефтин, и одмах се налазимо испред Породичне куће Аврамове или Абрахамске породичне куће, како вам милије да преведете. Наиме, у светлу отпољавања односа арапских земаља и Израела, и споразумом са Папом Фрањом који пружа руку другим религијама, у Абу Дабију је отворен комплекс трију вера.
На три језика и писма. Фото: Жикица Милошевић
Породична кућа Абрахамова је међуверски комплекс инспирисан Документом о људском братству који су потписали папа Фрања у име Католичке цркве и Ахмед Ел-Тајеб у име џамије ал-Азхар 4. фебруара 2019. године у Абу Дабију. У њему се налазе црква Светог Фрање, џамија Имам Ал-Таиеб и синагога Мојсија Бен Мајмона (Мајмонидеса), у одвојеним структурама. Џамија има лукове, синагова троуглове (са Давидове звезде) а католичка црква има равне линије. Присутне су само главне фракције трију вера (нема ибадита и шиита од муслимана, нема православаца и протестаната од хришћана и сл.), али цео комплекс је веома смирујући, и даје много наде у будућност људске расе и Блиског истока, нарочито у овим мрачним временима.
И једна синагожица. Фото: Јована Живановић
ЛОУВРЕ АБУ ДАБИ
А онда – спектакл! Идемо у Лувр. ОК, неки су се смејали уопште идеји и имену «Лоувре Абу Дхаби“, али ко је ушао, није му смешно. Музеј се налази у Улици Жака Ширака, што је симпатичан детаљ. Отворен је 2017. и највећи је музеј у Арабији, до 2019. је већ примио 2 милиона посетилаца и приказује дела која се налазе у депоу у Лувру у Паризу. Сада пацови више немају за чим да трагају у подрумима Лувра, већ се експонати доносе на Саадијат, а уз мало мудрости и други музеји на свету ће кренути овом логиком. Не само у Абу Дабију већ свуда у свету. Договор о “филијали” важи до 2037, а онда иде продужетак (вероватно, с обзиром на успех музеја).
Јединство воде и камена. Фото: Жикица Милошевић
Колекције варирају у 12 соба од првих цивилизација до савремене уметности а акценат је на паралелном приказивању уметности из различитих делова света да би посетиоци могли створити компаративну слику развоја у разним деловима света и да би се било која култура излечила од комплекса супериорности. И – музеј успева у томе!
Лоувре Абу Дхаби - историјски део. Фото: Жикица Милошевић
Заиста, када видите да је у време, рецимо 1.000 година пре нове ере, ваза из Египта, ваза из Кине и ваза из Африке једна поред друге, примећујете колико смо сродни, и наравно, колико су нам естетике дивергентне. Фасцинантна идеја, и шамар оријентализму Запада, али и показатељ новог света који се рађа, а у коме ће Азија бити центар света, а Блиски исток, по надањима принца Мухамеда Бин Салмана, из суседне Саудије, «Нова Европа». Новца им не мањка, а ни воље. Овде смо могли видети свашта о чему смо сањали – «Тркаче» Робера Делонеа, чију репродукцију имам у својој кући, Маљевича, Кандинског, Вермера, Родена, Манеа, Гогена и шта све не. Заиста сјајна идеја – у свету богатства и кича направити оазу уметности и културе. Некоме паре баш добро служе.
Аугуст Родин - Позив на оружје. Фото: Жикица Милошевић
Мало Кандинског. Фото: Жикица Милошевић
Тркачи Роберта Делаунаyа. Фото: Славко Матић
Када изађете напоље, влажна врелина вас запахне, али ту је фасцинантна купола од метала са типично муслиманским геометријским «ткањем» кроз које се пробија светлост. Залутате ли мало, доћи ћете до степеница које вас спуштају у слану воду Персијског залива. Попели смо се на спрат, у локални кафић – и видели да је пиво (малено) – 10 евра. Учинили смо неминовно – само смо се сликали са моћним скајлајном Абу Дабија у залеђу, као и инфлуенсерке на инстаграму. Нисмо ни ми лошији и бесрамнији.
Инстаграмска бесрамност. Фото: Славко Матић
ШТА ЋЕ БИТИ ДАЉЕ?
Даље – даље су градилишта. По завршетку, Гугенхајм Абу Даби је планиран је да буде највећи од Гугенхајмових музеја. Архитекта Френк Гери је дизајнирао зграду, као и ону у Билбаоу, што је „играње на сигурно“ од стране Емираћана – зграда ће бити једнако спектакуларна.
Спектакуларан дизајн Лоувреа! Фото: Жикица Милошевић
Након објављивања пројекта музеја 2006. године, радови на локацији су почели 2011. године, али су убрзо обустављени. Уследила је серија кашњења у изградњи; Очекује се да ће музеј бити завршен 2025. године. ОК, видимо се тада опет! Дубајци нам не дају да заборавимо на њих и „откачимо“ их на листи посећених дестинација.
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.окосвета.рс.
